Глас Oпова
Дом Здравља
Марина Опава

О општини

Општина Опово је једна од најмањих општина у Војводини. Налази се у Јужном Банату, на свега 30 км од Београда и Панчева, односно 40 км од Зрењанина. На површини од 203 км² настањено је 11016 становника, у оквиру четири насељена места: Баранда, Опово, Сакуле и Сефкерин. Сва насеља се налазе на левој обали реке Тамиш, која протиче дужином од 29 км уз територију општине. Удаљеност од магистралног пута Београд - Зрењанин износи 3 км, колико је удаљен и коридор 10 (аутопут). Преко територије општине Опово прелази регионални пут Р-124 Вршац - Панчево - Зрењанин. Аеродром „Никола Тесла” је удаљен 50 км од општине Опово. Изузетно повољан положај као и расположиви ресурси, чине добру основу за афирмисање и развој туризма што представља један од приоритетних задатака општине Опово.

slika

На простору данашњег Опова некада су постојала два насеља Опово и Жељ. Налазила су се у непосредној близини, на левој обали Тамиша. Тешко је рећи које је од та два села старије, али се чини, ипак, да је то Жељ. Наиме, Жељ је забележен већ 1334. године, док се Опово помиње тек у другој половини 17-тог века.

Насеље 1991 2002 2011
Опово 4717 4693 4546
Баранда 1660 1648 1550
Секуле 2188 2048 1847
Сефкерин 2705 2627 2532
Укупно 11270 11016 10475

Опово се први пут помиње 1672. године. Опово и Жељ, за време владавине Турака, потпадали су под Панчевачку нахију, односно истоимени санџак. После 1716/1718. Опово се нашло у Панчевачком дистрикту (срез, општина). У саставу дистрикта Опово је остало до 1767/1768. кад је завојачено и укључено у дванаесту немачко-банатску регименту, у којој је остало и после 1773. године. Половином 18-тог века дошло је до премештаја насеља на садашње место. У то време су се вршиле реконструкције и урбанизација по Банату. Опово као веће насеље имало је две парохије, када се ради о православном живљу, а једну парохију када се ради о римокатолицком живљу. Постојале су две школе, српска и немачка. Од привредних делатности вреди поменути једино земљорадњу, ратарство и сточарство, донекле лов и риболов, док су остале делатности биле од малог значаја за живот људи, изузев домаће радиности.